U prve tri godine života dete prosečno ima četiri do šest respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva godišnje, čiji su najčešći uzročnici virusi i koje se prenose kapljično. Mnogobrojnim virusima ove godine pridružio se i Covid 19.

Isti virus, kod dece različitog uzrasta, može da izazove različite bolesti – od najblaže kijavice, zatim zapaljenja ždrela, do bronhitisa ili upale pluća. Da li će doći do pojave komplikacija, širenja infekcije na donje disajne puteve ili pojave udružene bakterijske infekcije zavisi od uzrasta deteta, njegovog opšteg zdravstvenog stanja, imuniteta, vrste virusa, kao i nege bolesnog deteta u kućnim uslovima.

Dolakom jeseni prehlada je sve češća, pogotovo kod dece koja borave u kolektivu, veoma se brzo širi, a izazvana je virusima koji inficiraju nos, ždrelo i sinuse. Karakterišu je kijavica i curenje iz nosa. Sekret iz nosa je vodenast, a kasnije postaje sluzav. Može da se javi i kašalj, ali samo zbog slivanja sekreta iz nosa. Ponekad se javljaju umor, glavobolja i blago povišena temperatura (37°C do 38°C). Opšte stanje deteta je uglavnom dobro. Uz mirovanje, čaj, tople napitke, sirup za snižavanje povišene temperature, ispiranje nosa izotoničnim rastvorom i održavanjem njegove prohodnosti, bolest najčešće traje oko sedam dana i u tom slučaju ne treba tražiti pomoć lekara.

Deca inficirana Covid 19 virusom mogu biti bez simptoma ili mogu imati simptome slične gripu: povišenu temperaturu, bol u grlu, suvi kašalj, kijavicu, umor, glavobolju, bolove u mišićima, zapušen nos, a neka deca mogu imati proliv, mučninu i bol u stomaku. Kod infekcije novim korona virusom, deca su bila u kontaktu sa inficiranom osobom – pozitivan nalaz testa, a prvi znaci bolesti se obično pojavljuju postepeno i polako. Kod gripa bolest se naglo razvija, u roku od nekoliko sati.

Ako i pored primene terapije usmerene ka ublažavanju simptoma i podizanju detetovog imuniteta, nema poboljšanja ili se stanje održava, roditelji treba da traže pomoć lekara – pozovu izabranog pedijatra i to:

  • Kod bebe mlađe od 3 meseca, ako je temperatura preko 38,5, ili pak ako dođe do sniženja telesne temperature ispod normale, a beba ne reaguje na utopljavanje/zagrevanje;
  • Kada odojče pokazuje znake da nije dobro: bledo je, pospano, neraspoloženo, kenkavo, plače, ubrzano diše. Uz sve to se i pored lekova za sniženje temperature, povišena telesna temperature održava;
  • Kod deteta u drugoj i trećoj godini, kada postoji pojačan i produžen kašalj (duže od 7 dana) u periodu kada se već očekuje ozdravljenje, uz ponovni skok temperature, čujno, ubrzano disanje, zatim otežano hranjenje, pospanost;
  • Kada kašalj traje duže od 72 sata, a praćen je povišenom temperaturom; ili pak ako kašalj traje duže od dve nedelje, iako nije napadan i nije praćen povišenom temperaturom;
  • Ako dan, dva od početka sekrecije iz nosa i kijavice, iznenada – obično tokom noći, dođe do ispoljavanja prodornog kašlja sa prizvukom laveža, promuklosti, uvlačenja grudnog koša prilikom udisaja;
  • Kada se desi, posebno kod mlađe dece, da se komplikacije početnih simptoma respiratorne infekcije ispoljavaju nekarakterističnim simptomima za disajne puteve, kao što su bol u stomaku, povraćanje ili proliv;
  • U situacijama kada bolesno odojče trlja glavu o jastuk, iznenada vrišti u snu, ili često hvata ručicama ušnu školjku, odbija hranu, uz vrisak ispušta dojku dok sisa, odnosno kada se dete žali na bol u uvu;
  • Kada se uoče preteći znaci infekcije donjih disajnih puteva: modra prebojenost usana i kože, posebno noktiju; kada beba ima manje od šest meseci, a veoma je pospana ili veoma uznemirena; kada se stanje deteta ne popravlja na datu terapiju ili se pogoršava;
  • Ukoliko kod deteta dominiraju povišena temperatura, bol u grlu i suv kašalj koji se pojavljuju kroz 2-3 dana, a da pri tome postoji mogućnost da je dete bilo izloženo infekciji virusom Covid 19.

Kako zaštititi dete od respiratorne infekcije bilo kog uzročnika?

  • Izbegavanje kontakta sa osobama koje pokazuju simptome respiratorne infekcije
  • Izbegavanje većih okupljanja u zatvorenom prostoru
  • Pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom i korišćenje dezinfekcionih sredstava)
  • Redovno pranje igračaka koje deca mogu da stave u usta pre davanja detetu
  • Često provetravanje prostorija i izvođenje deteta u šetnju

Preporuke za roditelje:

Najteži oblici respiratornih infekcija ispoljavaju se u prve tri godine života, posebno u periodu odojčeta, a učestalost je povećana kod prevremeno rođene dece. Zato roditelji imaju važnu ulogu da blagovremeno prepoznaju početne simptome virusne infekcije gornjih disajnih puteva, kao i promenu opšteg stanja svog deteta, kako bi se blagovremeno obratili lekaru.\

 

Izvor: Halo Beba