Kašalj je odbrambeni refleksni mehanizam, veoma koristan, jer dete kašljem pokušava da eliminiše višak sekreta iz disajnih puteva. U najvećem broju slučajeva, deca kašlju zbog slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva koji se javlja usled akutne virusne infekcije. Kašalj je kod dece česta pojava. Deca mogu imati 6-10 puta godišnje virusne infekcije praćene kašljem. Zbog toga kašalj može biti naporan i za roditelje i za decu.
Kašalj može biti akutni (ako traje do tri nedelje), prolongirani akutni kašalj (3 do 8 nedelja trajanja) i hronični (>8 nedelja trajanja).
Praktični savet: većina zapaljenja disajnih puteva praćenih kašljem prolaze spontano – bez pomoći lekara, primene antibiotika i lekova protiv kašlja. Slobodna prodaja lekova protiv kašlja za decu mlađu od 6 godina je zabranjena u mnogim zemljama.
Magična terapija ne postoji. Uklanjanjem sekreta iz nosa i vlaženjem sluzokože nosa pomažemo prirodnim mehanizmima njene odbrane. Neko preporučuje ukapavanje par kapi fiziološkog rastvora (slane vode) u nozdrvu, mada ne postoji naučna potvrda da to pomaže, možete pokušati.
Naizgled jednostavni postupci mogu pomoći detetu koje kašlje. Dajte detetu da obilno pije. Vlaženjem vazduha, ispiranjem nosa fiziološkim rastvorom (slanom vodom) i redovnom toaletom nosa otvaraju se nosni hodnici i omogućava prirodni put disanja. Naime, nos je poput filter uređaja: u njemu se udahnuti vazduh čisti, vlaži i zagreva pre odlaska u donje disajne puteve. Osim toga, strujanje vazduha kroz nos olakšava i samo čišćenje sluzokože nosa čime se smanjuje mogućnost nastanka upale uva. Kod svake prehlade je potrebno da kad dete leži glava bude na povišenom uzglavlju. Temperatura vazduha u prostoriji gde dete boravi treba da budei između 18 i 20 stepeni Celzijusa. Postavljanjem ovlaživača prostorija (posude sa toplom vodom ili stavljanjem peškira na radijator) smanjuje se neprijatan osećaj grebanja i suvoće sluzokože što dovodi do kašlja. Ne pušite u kući u kojoj boravi dete. Provetravajte stan često i potrudite se da u njemu bude što manje prašine.
Kada roditelji treba da se obrate izabranom pedijatru ako dete kašlje:
• Kašalj koji prati otežano disanje ili otežano gutanje
• Kašalj koji prati ubrzano disanje koje prethodno nije postojalo
• Kašalj i plava prebojenost usana, lica ili jezika
• Kašalj i visoka temperatura (bez curenja ili zapušenosti nosa)
• Kašlje, ima povišenu temperaturu i mlađe je od tri meseca
• Odojče mlađe od tri meseca koje bez prestanka kašlje duže od nekoliko sati
• Iznenandna pojava kašalja nalik „lavežu psa”
• Ako dete iskašljava krv
• Ima stridor (bučan ili muzikalan zvuk) pri udisaju
• Ako dete „šišti” pri izdisaju (osim ako već imate „astma preporuku i terapiju” od svog lekara)
• Ako je dete neuobičajeno malaksalo, mrzovoljno, razdražljivo
• Ako dete odbija da unese tečnost i hranu
Dr Nevena Jovičić, Služba za pulmologiju i alergologiju
Izvor: Tiršova