U poslednje vreme heljda je postala proizvod o kome se najviše razgovara. Razlog zašto je heljda toliko popularna je zasigurno njen nutritivni sastav, ali i činjenica da je mogu konzumirati ljudi koji ne podnose gluten.
Poreklo heljde
Heljda je zapravo drevna hrana poreklom iz centralne i istočne Azije, ali je postala popularna tek u posljednjih deset godina. Najviše se uzgaja u Rusiji, Kazahstanu, Kini i istočnoj i centralnoj Evropi. Postoje dve vrste heljde: heljda obična (Fagopirum esculentum) i heljda od tartara (Fagopirum tartaricum) i obe se koriste za kuvanje.
Heljda – pseudo-žitarice
Heljda pripada grupi namirnica koje se obično nazivaju pseudo-žitaricama ili lažnim žitaricama. Pseudo-žitarice su seme koje se konzumira i priprema kao klasične žitarice, ali po sastavu nisu iste. Ostale poznate pseudo-žitarice, osim heljde, su kinoa i amarant. Iako po imenu i grupi pripada istoj grupi kao i pšenica, glavna razlika između heljde i pšenice je u tome što heljda ne sadrži biljni protein gluten, pa ljudi koji imaju intoleranciju na gluten najčešće koriste heljdovo brašno kao zamenu za uobičajeno brašno.
Sastav heljde
Heljda je popularna kao zdrava hrana zbog visokog sadržaja proteina i bioflavonoida. Heljda sadrži minerale poput gvožđa, mangana, magnezijuma i joda i vitamina B1 i B2, a za razliku od ostalih žitarica sadrži veliku količinu antioksidanata. Pored toga, heljda sadrži preko 80% skroba, a ostatak su proteini, vlakna, proteini i masti.
Koristi od heljde za zdravlje
Heljda pomaže u kontroli šećera u krvi, zbog čega je neki stručnjaci smatraju pogodnim za ljude koji pate od dijabetesa tipa 2. Iako se uglavnom sastoji od skroba zbog vlakana koja se nalaze u heljdi, takođe je dobra za crevo i probavni sistem. Otkriveno je i da heljda poboljšava lipide u krvi, pa se smatra da je faktor smanjenja rizika od srčanih bolesti.
Kuvanje heljde
Heljda se sve češće koristi u kuhinji i zapravo je vrlo jednostavna za pripremu. Heljda se omekšava kuvanjem, ali ostaje u istom obliku. Recepti heljde su u poslednje vreme sve popularniji, pa se često prerađuje u brašno, kašu ili testeninu. Kaša ili heljda kuvana u vodi koristi se na isti način kao i pirinač i glavni je sastojak mnogih tradicionalnih evropskih i azijskih jela. Heljdino brašno je veoma cenjeno i može se naći u specijalizovanim prodavnicama, a komercijalna heljdina pasta uglavnom sadrži malu količinu heljde, pa se preporučuje da je napravite sami.
Sve o uvođenju heljde u bebinu ishranu možete pročitati ovde.
Izvor: Centar Zdravlja