Kada organizam ne podnosi gluten?

Kada organizam ne podnosi gluten?

Šta je celijakija?

Celijakija je u većini slučajeva nasledna bolest, ali to nije pravilo. Do njenog pojavljivanja najčešće dolazi posle virusnih infekcija, kao i u trudnoći, ali i ako se bebama daje gluten dok im crevna flora još nije dovoljno razvijena. Uglavnom se javlja kod malih beba i male dece, a može se pojaviti u svakoj životnoj dobi. Od simptoma se najčešće se javlja proliv, dok se kod male dece i beba javlja uvećan stomak, loš apetit i gubljenje težine. 

Celijakija je netolerancija na gluten, koji se nalazi u žitaricama. Ima ga u brašnu od pšenice, ječma i raži. Naučnici još utvrđuju kako organizam osoba koje boluju od ove bolesti reaguje na belančevine ovsa. Lek za cilijakiju ne postoji, jedino što se obolelima preporučuje jeste doživotna striktna dijeta bez glutena. Ukoliko se ne hranite po preporuci lekara, dolazi do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih poremećaja sistema za varenja.

Ko može da je dobije?

Ranije se smatralo da su na gluten netolerantna samo deca i bebe i da  bolest prestaje u pubertetu. Međutim, utvrđeno je da u bilo kom dobu može da se dobije. Nije redak slučaj da celijakija bude prikrivena, pa se prvi simptomi ispoljavaju u poznim godinama. Predispoziciju za dobijanje imaju osobe koje su u prvim godinama života imale česte dijareje, slab apetit, i osobe koje su bile malokrvne i mršave.

Gde ima glutena?

Gluten je prisutan u skoro svim industrijskim proizvodima. Ima ga u skoro svim lekovima, kozmetici, pastama za zube, u skoro svim začinima, u pojedinim vrstama kafe, čokoladi, bombonama… Zato obavezno prilikom kupovine pogledajte da li na ambalaži piše “bez glutena”. Danas se u svim megamarketima ovi proizvodi prodaju na odeljenju za zdravu hranu i mnogo su skuplji u odnosu na namirnice sa glutenom. Ako ste netolerantni na gluten, obavezno kupujte hranu bez glutena bez obzira na cenu, jer u protivnom može doći do ozbiljnih komplikacija poput patuljastog rasta, anemije, oštećenja zuba… Nepravilna ishrana u nekim slučajevima dovodi do steriliteta i osteoporoze. 

Da li je celijakija nasledna bolest?

Naučnici još ispituju da li se radi isključivo o naslednoj bolesti. Do sada su došli do saznanja da postoji genetska predispozicija. Na osnovu ispitivanja, došli su do zaključka da će od celijakije oboljevati osobe koje već u porodici imaju nekog sa ovom bolešću. Bolest se kod oba pola javlja podjednako, a najčešće se dobija u drugoj godini života, odmah nakon uvođenja glutena u ishranu. Kod nekih osoba se može javiti kasnije, tokom pete ili šeste decenije.

Šta smem da jedem?

Ukoliko bolujete od celijakije možete da jedete sve meso, ribu i školjke. Dozvoljeni su i suhomesnati proizvodi pripremnjeni u domaćoj radinosti. Možete da jedete i povrća, sem industrijski konzerviranog, jer se u njih dodaju emulgatori skrobnog porekla. Voće je takođe dozvoljeno kao i voćni sokovi, kaše, džemovi, marmelade, kompoti iz domaće proizvodnje. Mleko može, ako podnosite laktozu, a ukoliko ne kupujte ono bez laktoze. Industrijski voćni jogurti nisu poželjni u ishrani, sem u slučajevima kada piše da su bez glutena.

 

Izvor: Bebac